-
Beli omotač lubenice sadrži više hranljivih sastojaka od samog jezgra!
Svi volimo ukus osvežavajuće lubenice ali retko ko zna da je i beli deo njene kore jestiv i hranljiv. Više hranljivih sastojaka koncentrisano je upravo u belom omotaču u odnosu na samo jezgro. Utiče na bolju cirkulaciju, reguliše krvni pritisak i štiti telo od slobodnih radikala. Jača imuni sistem, pomažući mu da se izbori sa brojnim bolestima i infekcijama. Sadrži veliku količinu vlakana koja će pomoći vašem telu da efikasnije obradi hranu. Sadrži likopen i odličan je saveznik za čišćenje bubrega.
1327 -
Preporučena dnevna doza belog luka
Beli luk koristi se kao začin za brojna jela, od morskih plodova do raznih salata. Neki zagovornici tvrde da beli luk može izazvati gastrointestinalne komplikacije i brojne nuspojave. Preporučena doza svodi se na četiri čena dnevno, pri čemu svaki teži jedan gram.
Primarna upotreba belog luka svodi se na dodatak jelima, a koristi se i za lečenje srčanih bolesti, ateroskleroze, visokog holesterola, infekcija kože i zagušenja sinusa. Neka od laboratorijsih ispitivanja pokazala su da beli luk može ubiti pojedine bakterije, poput salmonele. Međutim, može biti neefikasan kada je u pitanju lečenje dijabetesa, bakterija koje izazivaju čir na želucu i kod lečenja loše cirkulacije.
Neželjeni efekti koji se mogu javiti usled preteranog konzumiranja su osećaj žarenja u ustima, dijareja i povraćanje. Beli luk takođe može povećati rizik od krvarenja. Ako imate osetljiv stomak ili gastrointestinalne poremećaje, preporučena doza za vas je mnogo manja u odnosu na četiri čena dnevno.
12783 -
Kako održavati posudje?
Došlo je vreme da se peru sudovi, ali ne znate na koji način se održava posudje koje ste koristili? Evo par saveta.
15353 -
Hrana koja čisti pluća
Ljudi su neretko iznenađeni činjenicom da hrana može uticati i na disajne organe. Morate imati u vidu da namirnice koje unosite deluju kao gorivo za održavanje svih telesnih sistema, kao i da obezbeđuju energiju za sve fizičke aktivnosti. Nega i jačanje kardiovaskularnog sistema je umnogome povezana sa zdravljem pluća. Najčešće plućne bolesti su rak, pneumonija, astma... Neke od namirnica koje pospešuju rad i zdravlje pluća su: bundeva, spanać, kelj, žuta paprika, crni pasulj, sočivo... Inhalacije eteričnim uljima ruzmarina ili eukaliptusa takođe čiste pluća. Čili čisti sluz sa pluća, ali je od ključnog značaja dobra hidratacija jer ubrzava postupak detoksikacije zbog čega se preporučuje redovna konzumacija vode. Beli luk, jabuke, grejpfrut i čaj od korena đumbira podstiču izbacivanje toksina iz respiratornog trakta.
3891 -
Čudesni svet čokolade
Na svetu skoro da ne postoji osoba koja ne voli čokoladu, veliki broj ljudi je konzumira gotovo svake nedelje, a neki čak i svakog dana. Većina nas veruje da o ovoj poslastici zna sve što treba znati, međutim, postoje mnoge činjenice koje nisu toliko poznate. Neke od zanimljivosti koje slede su bizarne, neke tužne, a neke jednostavno interesantne.
Ropstvo – jeste li se ikada pitali odakle stiže čokolada? Većina sirovine za proizvodnju čokolade proizvedena je od strane dece koje rade na plantažama gde se uzgaja kakao. Veruje se da negde između 56 i 72 miliona dece radi na tim plantažama. Neka su tu došla namamljena pričom da će pomoći svojoj porodici, dok su drugi prodati u ropstvo.
Mlečna čokolada – ovo je relativno novi proizvod, nastala je 1875. Mlečna čokolada je najpopularniji tip čokolade, a otkrivena je tako što je čovek po imenu Nestle pomešao kakao prah sa kondenzovanim slatkim mlekom. Sve do tada, u Evropi je većinom konzumirana čokolada sa većim procentom kakaoa.
Čokolada kao valuta – Maje i Asteci koristili su čokoladu umesto novca. Tu praksu započele su Maje, jer su kakao zrna bila toliko dragocena i retka da su oni koji su ih imali smatrani imućnim. Za deset zrna mogao se kupiti zec, a za stotinu rob. Asteci su kasnije preuzeli tu praksu, a čak se se pojavila i lažna zrna, napravljena od gline. Samo zaista bogati ljudi pili su svoju čokoladu, jer je to bilo bukvalno traćenje novca.
Teobromin – ovo je alkaloid koji se nalazi u čokoladi, sličan kofeinu, ali slabiji stimulans. Teobromin se dugo koristio kao sredstvo u lekovima za kontrolisanje krvnog pritiska, ali u velikim količinama može izazvati trovanje (posebno kod starijih osoba).
Montezuma je, između ostalog, poznat i po tome što je pio i do 50 šoljica čokolade dnevno. Zanimljivo je i to da nisu pili toplu čokoladu, već hladnu, a nisu dodavali ni šećer (ta praksa stigla je sa konkvistadorima). Asteci su svoju mešavinu presipali iz bokalau bokal dok se ne bi stvorila pena, za koju su mislili da je najbolji deo napitka.
Nestašica – svet se suočava sa nestašicom čokolade, usled oboljenja koje napada plantaže u južnoj Americi, dok je potražnja za čokoladom na svetskom nivou svakog dana sve veća.
Najveća čokolada na svetu proizvedena je u Engleskoj, a težila je gotovo 6 tona. Pravilo ju je više od 50 ljudi i bila je inspirisana Čarlijevom fabrikom čokolade.
2191
