-
Namirnice koje smanjuju nadutost
Prirodna svojstva nekih vrsta hrane mogu pomoći u redukovanju vode koja se zadržava u organizmu, povećavaju broj dobrih bakterija u stomaku i ubrzavaju funkciju creva, što sve doprinosi smanjenju nadutosti.
Jogurt - proces fermentacije mleka koji kao rezultat daje jogurt podrazumeva dobre bakterije koje se lako vare i tako sprečavaju nadutost.
Povrće - hrskavo povrće poput krastavaca ili celera ima visok postotak vode i ponaša se kao prirodni diuretik, što nije dobro samo za hidrataciju, već i za izbacivanje viška vode iz organizma.
Fermentisana hrana - kiseli kupus, turšija ili kefir postaju sve popularniji i to sa dobrim razlogom. Prirodni proces fermentacije, kao i kod jogurta, podiže nivo bakterija u stomaku.
Tropsko voće - određene voćke poput papaje, lubenice i banana imaju ulogu u sprečavanju nadutosti. Banane sadrže kalijum koji održava ravnotežu elektrolita u organizmu. Papaja sadrži enzime koji pomažu u varenju proteina. Lubenice imaju više od 90% vode, tako da se ponaša kao krastavac.
Špargla i artičoke - ove dve vrste povrća sadrže vlakna poznata kao prebiotici, koji su hrana za dobre bakterije. Ova vlakna omogućavaju bakterijama da se kolonizuju i smanje digestivne smetnje.
2235 -
Kako umanjiti želju za brzom hranom?
Na dijeti ste? Rešili ste da regulišete ishranu? Povrh svega, povremeno osećate neobuzdanu želju za hramburgerima, burgerima, pljeskavicama, indeksima, gaziranim pićima? Suočavanje sa ovakvom vrstom iskušenja može biti teško. Vrstu ovakvih fizioloških reakcija potrvdila je i nauka. Dr Lesli Korn, stručnjak za ishranu i mentalno zdravlje, našao je rešenje. Jedan od obroka jedite veoma, veoma sporo. Zvuči suludo, zar ne? Ali, zapravo, može da funkcioniše. Dr Korn kaže da ovaj proces utiče na oslobađanje određenih hemikalija koje mogu da ograniče vaše najgore želje. Dok to činite, obratite pažnju na reakciju vašeg tela. Ukoliko niste sigurni u rešenje dr Korna, preostaje vam da postavite sebi jednostavno pitanje: šta mom telu stvarno treba? Posebno je značajno da izbegavate obroke u sitne sate. Ukoliko se oduprete ovim iskušenjima, pokrenućete reakciju nazvanu parasimpatička dominacija koja reguliše rad srca i disanje.
1399 -
Pez bombone - nastale kao zamena za upaljač
Pez bombonice su vrlo dragi slatkiš mnogih klinaca i nema ko nije jedva čekao da ga mama pošalje u radnju po nešto pa da usput kupi i kutijicu zabavnog peza. No, poenta ovih bombona nije u njihovom ukusu već upravo u pakovanju u kojem se čuvaju. Ako malo bolje pogledate, ova kutijica sa motivima likova iz raznih crtaća, neodoljivo podseća na upaljač.
Kada pitate bivšeg pušača šta je ono šta mu najviše nedostaje kada ostavlja cigarete, čest odgovor je to što nema šta da drži i čačka u rukama. Upravo zbog toga se Austrijanac Eduard Has 1927. godine dosetio kako da pomogne u procesu odvikavanja, te izmislio ove bombonice koje ujedno osvežavaju dah ali i služe kao skretanje pažnje kada nastane kriza i pušač poželi da dohvati prvu cigaru i upaljač na koji naleti.
Ovaj proizvod je dobio ime po nemačkom nazivu za pepermint ("pfefferminz"), tako što je proizvođač uzeo prvo slovo P od ove reči , srednje E i poslednje Z. Pez bombone su vrlo brzo postigle uspeh i već 1935. godine je u Čehoslovačkoj otvorena prva fabrika za masovnu proizvodnju.
4993 -
Špargla
Špargla ili kako je u nekim krajevima nazivaju, šparoga (lat.Asparagus officinalis) je povrće koje je izuzetno dobro za očuvanje vitke linije jer je naučno dokazano da se više kalorija utroši na varenje ovog povrća, nego što ono uopšte ima (a ima samo dvadesetak kalorija na sto grama).
Pored toga, špargle su i prirodna izvori retke folne kiseline koju mnoge trudnice koriste u obliku kapsula. Ovo povrće, čiji se izdanci svetle boje sa ljubičastim vrhovima naširoko koriste u raznim supama, varivima i umacima, sadrži i zavidan nivo magnezijuma i vitamina E (koji usporavaju starenje kože i čuvaju vid), kalijuma (koji potpomaže izbacivanje kamena iz bubrega) a posebno je zanimljivo i to da špargla sadrži i hrom koji usporava glad i dugo čini sitim.
Ako vam se pri pripremi jela sa šparglom ne sviđa njen gorkast ukus, ublažićete ga tako što ćete šparglu prvo prokuvati u kipućoj vodi u kojoj ste dodali malo soli, šećera i putera.
Zanimljivo je to što se danas u ishrani koristi široko rasprostranjena, kultivisana špargla, pa ipak, u šumama širom Srbije se i dalje može naći divlja špargla koja je daleko zdravija od kultivisane.
2489 -
Hrana koju ne bi trebalo odlagati u frižider
Bilo koje voće ili povrće koje ima visoku koncentraciju vode poput krompira, celera, krastavca, zelene salate i lubenice - ne bi trebalo čuvati u frižideru. Usled niske temperature menja svoju teksturu i ukus, postaje gnjecavo i meko.
Prženu hranu ne odlažite u frižider, postaće vlažna i postepeno će se pretvarati u kašu.
Crni luk je najbolje čuvati u kesi ili vreći koja omogućava strujanje vazduha na sobnoj temperaturi.
Paradajz u frižideru može da izbledi, zato je bolje da ga čuvate na sobnoj temperaturi, ali nikad u plastičnoj kesi.
Breskve, kajsije, nektarine, šljive, trešnje, treba držati na sobnoj temperaturi ako nisu sasvim dozrele. Tako će sačuvati više hranljivih sastojaka.
Bosiljak voli toplotu. U frižideru će bosiljak prerano uvenuti.
1293
